Амбасадор Момчило Бабић, рођен је у Пећи (покрајина Косово и Метохија - Србија), школовао се у Београду, где је завршио Медицински факултет, а магистрирао у Москви као стипендиста Светске здравствене организације на Међународном факултету здравствене заштите. Докторирао је у Београду на Медицинском факултету. Специјализацију из социјалне медицине завршио је на Медицинском факултету у Београду где је изабран за научног сарадника, а од 2000. године редовни је професор социјалне медицине.

Амбасадор Бабић обављао је бројне стручне и друштвене дужности. Био је директор Сектора за развој Клиничког центра Србије, градски секретар за здравство у Скупштини града Београда, где је иницирао пројекат ,,Београд – здрав град”. Десет година је успешно обављао функцију директора КБЦ ,,Бежанијска коса”, био је помоћник министра здравља Републике Србије, као и директор Републичког фонда за здравствено осигурање. Обављао је дужност председника Савета Универзитета у Београду.

Преко две године провео је на студијским боравцима, посебно у Русији и САД у водећим светским институцијама међу којима: Универзитету "Џонс Хопкинс" у Балтимору, Центрима за контролу и превенцију болести у Атланти, Националним институтима за здравље у Бетесди (Мериленд), Универзитету Џорџ-Таун у Вашингтону, Каролинском институту у Стокхолму, Лондонској школи хигијене и тропске медицине, Централном институту усавршавања лекара и Институту ,,Семашко” у Москви. Успоставио је сарадњу са Раш Универзитетом у Чикагу, где су на усавршавања годинама упућивани лекари болнице којом је руководио. Успоставио је сарадњу са веома значајним руским лекарима као што су академик Јевгениј Чазов и академик Лав Бокерија, који су посећивали болницу којом је руководио.

Aутор је преко 250 научних и стручних радова објављених у међународним и домаћим часописима и на конгресима, као и 24 стручно-научне књиге. Био је оснивач и први председник Медицинског академског форума, удружења лекара академске провенијенције са седиштем у Београду, основаног 2002. године.

Године 2012. награђен је од стране Прве европске куће из Београда наградом и звањем «Најевропљанин» за Програм развоја здравствене заштите у Србији. Године 2021. организација „Servare et mannere“ из Словачке доделила му је Медаљу мира за допринос унапређењу мира и сарадње међу народима.

Био је Амбасадор Републике Србије у Словачкој Републици од 2018. до 2022. године. Говори енглески, руски и словачки језик. Деценијама се бави сликарством, а своја дела углавном је донирао болницама и у хуманитарне сврхе.

Ожењен je супругом Маријаном и отац је двоје деце: Уроша и Иве.

АМБАСАДОРИ СРБИЈЕ У МОСКВИ